Recikliramo...

Opšti je haos ovih dana u našoj radionici.
Pravim reda, a pošto se nakupilo dosta otpadaka morala sam smisliti šta sa njima. Opcija baciti mi baš nije omiljena...
Najviše otpadnih komadića imam od krojenja platnenih pelenica, pa se odatle i rodila ideja. Recikliraću!
I tako sam spojila komadiće i dobila divne i šarene reciklirane pelenice...
Evo par fotkica

Ih, par slika... kad su mi sve lepe pa ne mogu da izostavim neke :)
U svakom slučaju ja sam zadovoljna rezultatom, a nadam se da će i maleni pelenaši uživati u šarenišu.
Ovde možete videti ostale.
Otpadke otpadaka, otpadke od recikliranih pelenica, skupljam u jednu ogromnu kesu pa ću na kraju da napravim neke zanimljive lazy bag-ove a ovi otpaci će mi poslužiti za ispunu.

Zašto plačeš devojčice? Imaš bananu

Išli smo da kupimo sladoled i raspričali se sa prodavačicom... u tom momentu stiže njena ćerkica (od prilike isto godište kao Hanna) sa svojim tatom i plače. Pala je i udarila ruku. U drugoj ruci nosi bananu. 
Hanna je stala pred nju i sažaljivo je gleda. Svi smo očekivali da će joj reći da ne plače ....
Hanna: "Zašto plačeš devojčice? Imaš bananu"

I dok mi svakodnevno jurimo neke svoje bitne obaveze, stižemo na vreme na razna nebitna mesta, popunjavamo koje kakve formulare, zarađujemo, pa to isto trošimo na naše prioritete...deca nas prate i polako postaju mi... ako ipak zastanemo i dozvolimo da budu oni, shatili bi smo koliko smo se od sebe samih udaljili i utonuli u neke naučene i nametnute svetove. 

Samo deca su još čista i neiskvarena. Polako ćemo ih naučiti šta je lepo i učtivo i koji su ispravni odgovori u određenim situacijama. 

Kada deca ne daju odgovore koje od njih očekujemo smejemo se njihovim biserima. Logika im je dobra ali nemaju dovoljno informacija da bi kreirali naš odgovor. Jesu li samo informacije u pitanju ili i sami prioriteti u životu. 

Pre nekih desetak godina jedna je devojčica zatražila od roditelja da joj kupe igračku kočiju koju vuku poniji... (Sa tačke gledišta roditelja to košta puno, a i koštalo je :) Dete bi se verovatno igralo sa time kratko, a uostalom ima i ovako previše igračaka) 

Jedna mama: "Imaš ti para da to kupiš?"

Jedna devojčica :"Pa nemam"

Jedna je mama mislila da je mudro odgovorila i da je dokazala devojčici da stvari imaju vrednost i da ne može sve da se ima...

Mi odrasli smo nastavili svoje priče za ručkom a devojčica je muljala svoj ručak po tanjiru. Već smo zaboravili na kočije i ponije kad nas malecka ponovo prekinu: "Ja sad nemam para, jer sam mala i ne mogu da se zaposlim i zarađujem. Jednog dana kad budem velika i kad budem radila zaboraviću zašto sam počela raditi i nikad neću kupiti kočiju..."
Ovo je priča koju sam sačuvala za sebe kao podsetnik da ne odjurim predaleko i zaboravim zašto sam tu krenula...

Taaaa daaaa i evo ga konačno moj sajt :)

Taaaa daaaa...
Moj sajt je konačno gotov!
BabyStar klik ovde!!!
Potrajalo je malo dok smo ga napravili. Moj brat je bio glavni majstor za izradu sajta (pa mi zato trebalo toliko da ga završimo. Možda bi bilo brže da sam mu platila ;)), a ja sam se potrudila oko dizajna.
Bitno mi je bilo da bude pregledan i da su sve potrebne informacije tu... i naravno da je e-shop odrađen kako treba :)
Neću da gnjavim pogledajte je sami i podelite gde god vam padne na pamet kako bih povećala vidljivost na google...
Ako imate neki predlog ili sugestiju pišite mi slobodno.
Hvala u napred